ALEKSANDRU STANKOVIĆU u 1035. emisiji HTV-a 'Nedjeljom u 2' gošća je glumica Jadranka Matković. Opisuje svoja iskustva iz doma za starije i nemoćne, otkriva kako izgleda dnevna rutina umirovljenika te se prisjeća svoje bogate glumačke biografije.
Category
🗞
NewsTranscript
00:00Dobar dan poštovani gledatelji.
00:26Danas razgovaramo o starosti, o životu u domu za starije i nemoćne osobe, o samoći, o potpunoj promjeni navika koja čeka ljude koji se odluče za život u domu.
00:39Razgovaramo o tome kako živjeti s malim mirovinama i što su radosti i izazovi kada čovjek napunim, pa ne znam, negdje 70 ili 80 godina.
00:46Naša gošća je glumica Jadranka Matković koja živi u domu za starije i nemoćne osobe Medvešćeg u Zagrebu.
00:52Dobar dan i dobrodošli. Stvarno mi je drago što sam vas ugostio u emisiji, radujem se u ovoj emisiji.
01:01Za početak rekao sam vam i uvodno, priupit ću vas kakav je život u domu. Eto, vi ste već koliko, pet godina?
01:09Četiri. Evo, gledajte, ja sad pravim godišnjicu. Kad je počeo Covid, ja sam nekina na Wikipediji tražila, ja sam došla friško prije početka Covid-a.
01:20Sjećam se dobro i kad sam došla i te na jednom se sve promijenilo.
01:24Da, da, nezgodno.
01:26Nezgodno, prvi je onaj bolesniji pa da da, pa je to išlo do drastičnih razmjera.
01:30Koje su ja, koje sad pravim ja, ne mogu vam odmah reći kako je u domu.
01:35Što je strašno djelovalo na domu. Covid i cijela ta atmosfera i pretumbacija i sestre koje su hodale koje su skafanderima, bog ti jade.
01:43Nije se smijelo izlaziti. Što je strašno bilo.
01:47Tako, ali na sreću ovaj dom ima u terasu.
01:50Ima jednu lijepu terasu, drugi kad da smo izašli stvarno ko da si u zatvoru šetnja u krug.
01:55Nije ti niko koreografirao to.
01:57U priluke se je tako išlo.
01:59Pa da, ili sjekalo.
02:00U stolicu pa sjediš pa dišeš pa malo hodaš.
02:04I zaista ta terasa je bila spas.
02:07Jer izlazka bi...
02:08I ta jedna fobična, ja sebe se sjetim.
02:11Dobro imaš prostor u akviru doma, ali činjenica da ne moš izaći na vrata je strašna.
02:16Ne, pa jedni od ljudi koji su najviše trpili, svi se žale nešto u principu.
02:21Joj, nisam mogo ići iz Županije u Županiju.
02:23Pusti ti to prijatelju da vi vidi kako su ljudi živjeli u domovima.
02:26Jeste. Jeste.
02:27I onda sam gledala ovde.
02:28Nije bilo drastivih da ovi u splitu nesvetnici sjede na prozorim.
02:32Znaš, jedi ovaj.
02:33Kao, oko djete, hoću van.
02:35A ne smiju.
02:37Da.
02:37No, trajalo je to, već se i zaboravilo.
02:40Boga mi je trajalo.
02:42A ovo sad smiješ izaći.
02:44Kako je u domu, dragi adzor?
02:46U domu je, neću ponoviti da sam već govorila,
02:50taj dom kao institucija fenomenalno funkcionira po mome.
02:54Ponuditi tu sobu, ako si sam idealno, redovnu prehranu, urednu posteljinu jer je oni Peru, čistačice koje čiste, tamo su medicinske sestre, njegovateljice za one koji su legle, naravno.
03:11Ima i liječnička ordinacija u domu.
03:16Ja ne znam da li svi domov imaju, ali ovdje Boga mi ima.
03:19Radi svaki danos i subote.
03:22E sad, kako se, ko, evo ja ću sad nešto, razgovarala sam prekoče s jednim prijateljem iz kazališta.
03:29On kaže, Boga mi bi ja volio sad da se može ranije prijaviti.
03:34Jer ima nešto kad jako star čovjek dođe, znate.
03:37Star čovjek je nešto limitiran već sa svojim psihofizičkim stanjem.
03:43Nisam samo ja, ima ljudi koji je bračni par vrlo relativno mladi, ali su dočekali dom.
03:50Onda je isto jedan bračni par iz Dubrovnika, vrlo vitalni ljudi.
03:54Onda, recimo, primjer, Stipe, neće se naljutit, on imao možda, ne po ništa s deset je došao jer je to okruženje i skrb koja njemu treba.
04:09Viste krenuli u stvari govoriti o tome kako u dom moguće je da treba i doći prije nekad, neka od čovjek.
04:18Dođe ideja, gledaj, ja se prijavila onog časa kad sam mogla.
04:23Jer ne može, tu ima žena u domu, recimo, specijalno su radile u socijalnom radu što nije slučajno.
04:30Znale su sve, mogo li si sa 50 prije u socijalizmu?
04:35I ovaj, pa su relativno mlade i došle.
04:38Sad ne možeš.
04:40I ovaj, pa dođe ti, ja sad kad sam tamo nečeg nagledala, prvo prijela u dom, po mome, ja je preporučam svakom.
04:49To te ništa ne obavezio.
04:52Ti se upišeš, ako hoćeš dojdi, niko te nikad neće zvati.
04:56Ali osiguraš nešto o sebi, ono ne daj bože.
04:59Da.
05:00Pa to sam vas htio pitati, je li bolje doći u dom prije, da se ljudi na neki način dok su pokretni, dok su...
05:06Da, po mome da.
05:08...mogu naviknuti na život tamo, jel'o?
05:10Da, da, izlaziti. Ima profesor matematike u radiju, kaže.
05:15Ima jedan vrlo vitalanč koji prati sve kulturne dogaje, ja ga zovem kultur treger već.
05:20Da, da, pa šta?
05:22Da.
05:22Izađe nikom, ne brani.
05:24Ima.
05:25Koliko je cijena doma?
05:27Cijena osnovica ove sobe je 475 eura.
05:31E sad na to ide, frižide, ne znam koliko eura, pa balkon, pa slagaču vam.
05:37Neke, da li pranje veša, par eura, ma do 500 je najviše, ne miše veše.
05:42Vi ste sami u sobi?
05:43Ja sam trenutno sama u sobi, dugo nisam bio.
05:46Znači, 500 eura u Zagrebu, dobro. Zagreb obilatu financira.
05:50Pa izgleda da da. Ja sam rekao, ja zahvaljujem gradu, Zagrebu i državi Hrvatskoj.
05:55Sad to, ne znam odakle fondovi idu, ali da.
05:58Gledao sam cijene u nekim drugim domovima, znaju ti državni domovi ići do 700 eura.
06:03Pa ne znam.
06:03Da, a ovi privatni i puno više.
06:06Međutim, kolika vam je mirovina?
06:10Moja mirovina je bila, vjerujte, nisam mogla pokrit dom kad sam došla.
06:14Onda, kako je išlo ovo Plenkoviće u povećanje,
06:18ja sad, evo kad juče sam dobila u Rošinovodstvo,
06:20Katica mi je dala sto i nešto eura s povećanjem.
06:25Ovo dao je sad neko, i to šta mi je ostalo, eto.
06:33To je meni šopingiranje.
06:35Kako rasporedite to malo?
06:39Pa ja ne znam rasporediti, sad ću vam reći, ja strašno prašim na kave.
06:44Ja sebe, znaš, kao je dva eura.
06:46Da.
06:47Ali moja radost jedina u mom životu,
06:50i pokraći gara, kad izađem, ne mogu, idu do ručkosti.
06:53Ne, idem na kave.
06:55Pa platiš jednu, drugu, onda nekad ne platim,
06:58odem sebe, neskafe napravim.
06:59Toš ti nazovi rasporedni.
07:00Onda, inače, kako nemam puno para,
07:03volim na sitno, ono, znaš,
07:05neće im sebe obradovat.
07:06Pa tamo da odem u DM-u, pa nešto.
07:09Da.
07:09Pa odem u Pepka, pa nešto.
07:11Jel možete to svaki dan napraviti?
07:12A ne.
07:13Ili birate ipak dana?
07:14Ma biram, ili samo obiđem, za Boga, napojim oči.
07:17Prođem, DM-om i...
07:18I meni je Ivlerko...
07:19Evo, to je moja mašta.
07:20Svi ste u centru Zagreba.
07:22Centar centara.
07:24I moram reći da taj dio divotnija,
07:26pa biljste, hvala ovoga.
07:27Ivlerko, mali grad, ona importane.
07:29Pa tamo je parfumerija, pa Dućan, pa DM, pa Pepko, pa Teddy, pa kafići.
07:36Pa divota.
07:40Pošto niko ti ne brani.
07:42Da, nisu svi domovi, nemaju tu sreću da su u centru grada, tako kažem.
07:46Ima ih i na periferiji.
07:49Međutim, pretpostavljam, nadam se da su usluge slične kao i kod vas.
07:55Odnosno, vi sami...
07:55Iste je, evo sad, izvinte.
07:57Meni se javlja vrlo, evo, mama od Mirne Zidarića.
08:00Ajde, znamo koja je Mirna.
08:02I ona je na Lašćin koja je divan, dom kao dom za Boga,
08:05ali nema ništa im blizu.
08:08Valja se iš do Maksimirske, valja...
08:11Da, da, da, da. Sve je udaljeno.
08:13Naša kolegica Branka Suvajas Ljubičić malo vas je posjetila u domu.
08:18Imala tu sreću da je zatekla tamo i neka društvena događanja,
08:22odnosno kulturna događanja.
08:24Jeste.
08:24Prilog traje pet minuta, nakon toga vraćamo se u studio,
08:28malo da vidimo kako se živi i da prokomentiramo ono što ćemo vidjeti.
08:33Dobro.
08:33Ljudi imaju različita mišljenja o domovima.
08:48Recimo, znam da neki ljudi, to je dosta vezano za Bosnu,
08:52smatrem da roditelji ne smiju davati u domove.
08:56Došel sam ovdje na poziv Jadrank.
08:57Radim vrlo netipične knjižene večeri, pa ću im danas svijerati malo francuske šansone.
09:03Jadranku znam stvarno jako dugo.
09:06Ljudi percepiraju Jadranku preko tih nekih televizijskih formata,
09:11populističkih, pod lipom ili tako dalje.
09:15Ali mnogi ne znaju da je Jadranka respektabilna glumica,
09:17da zna je velika glumačka karijera.
09:27Zovem se Dubravka Dragojlov.
09:52Završila sam studij agronomije.
09:54Skoro cijeli život sam radila u Dukatu.
09:58Kad sam otišla u Mirovinu,
10:01suprugi i ja smo se dogovorili da napišemo molbu za dom Mirovinika.
10:08Svako ima svoju garsonjeru.
10:12Djeca su se malo iznenadila,
10:15no veđutim naša odluka je bila definitivna.
10:18Ja imam puno godina, 87,
10:20i tu smo već deset godina.
10:23I mislim da ljudi koji kane doći u domu Mirovinika,
10:29da moraju doći ranije kao što smo došli mi.
10:32Za tih deset godina smo se jako lijepo snašli,
10:36našli društvo koje nam odgovara,
10:38s kojim se družimo,
10:40i jako smo zadovoljni.
10:41Gospodža Jadranka i ja susretali smo se u zvoni Mirovom,
10:47nismo komunicirali.
10:49Međutim, kad je ona došla ovdje u dom,
10:51bila je u vrlo lošem i psihičkom,
10:54i fizičkom stanju.
10:56To se polako popravljalo.
10:58Gospodža Jadranka je vrlo inteligentna,
11:02osoba koju možete svašta naučiti.
11:05Međutim, gospodža Jadranka je teško prilagodljiva,
11:10što je meni razumljivo.
11:13Ona je, ja bih to rekla, jedna vrsta boemstva.
11:18Ona je izravna i, a kako ko reagira?
11:21Znate, tu u savu domu je veliki dijapazon ljudi,
11:25od sveučerišnih profesora pa na niže,
11:29tako da neko ju bolje prihvaća,
11:32a neko ju lošije prihvaća.
11:34Meni to nesmete.
11:38Gospodža Dubravka dolazi iz punog konfora,
11:42ali ona i njen muž su to svak svoju sobu
11:45prihvatili na najplemenitiji način.
11:49Meni je gospodin jedan rišao i rekao,
11:51da, ja sam imao stan od 200 kvadrata,
11:52meni je tu dobro.
11:54Jer mi je suproga umrla,
11:56prema tome prihvatiš.
12:00Sad imaš svoju sobu,
12:02imaš i kuhinju i peć.
12:04Sobujiš ljudi na mjeste kako hoće,
12:07televizija, internet,
12:08dole imaš one društvene prostorije,
12:10imaš dvoranu,
12:11izađi, vrate.
12:13Ne treba se vezati za prostor.
12:16Kako? To je opće glupo.
12:18Ja gledam ljudi koji su dali neke svoje stanove,
12:21dje si,
12:22a oni napravi ovo,
12:23oni napravi ovo.
12:24Šta meni briga?
12:25Ako sam ja nekom nešto dala,
12:26to je njegovo.
12:31Ja mislim,
12:32ako prinesete svoj život u dom,
12:35odlazite u kazalište,
12:36u kino,
12:37idete na koncerte,
12:39prema tome,
12:40život je isti,
12:42ja vjerujem do onog trenutka,
12:44dok se neko ne razbali.
12:45A ja nemam dosade,
12:47jer sam ja korisnik tri mreže.
12:50Instagrama,
12:50Facebooka i Twittera.
12:52Prema tome,
12:53moja prijateljstva su online,
12:56po bijelome svijetu.
12:57Vremena nemam dovoljno.
13:00Živjela.
13:02A ne?
13:10Gledam ovo o online prijateljstvima,
13:13ali nešto malo kasnije ćemo o tome.
13:17Nisam u prvom dijelu razgovora
13:19vas htio pitati,
13:20da nekako malo osjetite
13:21onu, da tako kažem,
13:22domaćinsku atmosferu,
13:24o dijelu života,
13:25o kojem ne volite previše pričati
13:26i neću insistirati na tome,
13:28samo za ljude koji eto ne znaju,
13:29koji su propustili,
13:31da mi kažete,
13:31zašto ste i kako završili u domu,
13:34zašto ste deložirani
13:35iz stana u kojima ste godinama živjeli?
13:37Pa godinama gledaju.
13:38To je stan koji sam ja,
13:39nisam čak godinama.
13:41Ja sam bila predugo podstana,
13:43bila sam samostalna profesija,
13:45dakle sve to teže je bilo rješavati egzaktno.
13:48I dobila sam dom netom predrat negdje.
13:51I nisam gledala da je to nečije.
13:53I dobro, živjela sam 20 godina,
13:55to je Zvoni Mirova,
13:5623 kvadrata.
13:58Nisam se potrudila da to otkupim.
14:00Nisam bila zaštićeni stanar.
14:03Povlačila se, držala,
14:05nisam bila ozbiljna.
14:06To u moment trebala žena,
14:08ili sad pare, ili ništa.
14:09I gotovo.
14:11Nije bilo para, kako kažete?
14:13Nije bilo para,
14:14svi sad su savjeti,
14:15naravno, realni, racionalni,
14:17ja bi državu obišla da posudim
14:19i da kupim.
14:20Bi neko, nisam.
14:21Eto.
14:22I sa vrećicom izašla.
14:24Ne volim vraćati to.
14:25Dobro.
14:26Jer zafalilo je,
14:27totalno racio.
14:28Eto tako.
14:29A kažete,
14:30zahvatilo mi je to racio,
14:32liječnica?
14:32Ej, onda sam,
14:33otišla, čekaj,
14:34otišla sam u podstanar.
14:36I to u tom dijelu
14:37gdje sam ja živjela.
14:39Ovo je bila Zvonimira,
14:40ovo je bila Laginina.
14:41To je odmah blizu.
14:41Da, blizu pješke.
14:43Sretala iste ljude
14:44i već sam se,
14:46dakle,
14:46u dom prijavila.
14:47I čak, vjerujte,
14:48bila spremna kao podstanar,
14:49dočeka dom.
14:50Pa šta?
14:52Sad će svi viknut.
14:53Bandić joj je ponudio
14:55prostor.
14:57Istina.
14:58Nakon nekoliko vremena
15:00Bandić pokojni
15:01je našao,
15:02to je prostor
15:03od 18 kvadrata
15:04na pristamđu.
15:05To vam je iza,
15:06kod zgrade,
15:07kod skice.
15:08Ja sam u to vrijeme
15:09imala operaciju
15:10noge i gredo na nozi.
15:11Ja sam mogla
15:12i 5 metara,
15:13pa sjest.
15:13Pa 5 metara,
15:14pa sjest.
15:15I onda otišla sam,
15:17tamo što sad
15:17za su prijateljicama,
15:18obišla,
15:19to je trebalo namistiti,
15:20to je imalo grijanje.
15:22Vjerujte,
15:23čak nisam
15:25mu prvi mah
15:26odbila,
15:26platila režiju toga.
15:29Ne.
15:29To je toliko
15:30meni negdje,
15:31nije to daleko
15:32fizički,
15:32sad će mene,
15:33svi su u rakvini,
15:34daleko,
15:34nije daleko
15:35ni u Stubicu iće.
15:36Daleko od tramvaja,
15:38jako,
15:39mislim,
15:39po dobro pješke,
15:41da bi uzimala taksic
15:42tad stalno,
15:44sebi sam ja
15:45tada odredila
15:46u glavi,
15:47bit ćeš pod standard,
15:48dočekat ćeš do ono
15:49i gotovo.
15:49I to je to.
15:51Međutim,
15:51razvoljali ste se.
15:52E onda sam se stvarno
15:53razbojio.
15:54I stvarno završao
15:55u ulici.
15:55I stvarno,
15:56sad ne volim ponavljati,
15:57jer je to dosadno
15:58ljudima slušati,
15:59da doktorica kaže
16:00nećete,
16:01ište dok ne dobijete
16:0243 kile.
16:03A imali ste?
16:05Pa 40,
16:06šta je znam,
16:0639.
16:07I onda je išlo
16:08i stvarno je na kraju
16:09i divan jedan
16:10gospodin Moranga
16:11i socijalni skrbi,
16:13Perić,
16:15zdravko,
16:16Perić,
16:16Bog je trestio,
16:18koji je došao po mene,
16:20koji je,
16:20na ove da se nemam prijavljeno.
16:22I vidio gdje sam življela
16:23u Laginu,
16:24i to je jedna ledara
16:25bila dobra,
16:27i onda on
16:28i ta doktorica
16:29i ja sam doveženo u dom.
16:30I to.
16:32Taj dio priče
16:33smo absolvirali.
16:34Gotovo.
16:35Gotovo.
16:36Vraćamo se na ovu prilogu,
16:37što smo vidjeli,
16:38Karakaša koji kaže
16:39da za mnoge ljude
16:39je dom sramota.
16:40Jeste li vi to tako doživjeli?
16:44Bože sačuvaj.
16:45Bože sačuvaj.
16:47Nego danas,
16:47vjerujte mu,
16:48idem s ručka
16:49i sjede dvije ženice sa mnom,
16:51moram reći,
16:52jer ova jedna isto je rekla
16:53da je sa tromeđe,
16:54nije nikad radila,
16:55ali toliko skromna i fina,
16:57druga je radila u Klajićevoj,
16:59kao kuharica.
17:01One fine žene male,
17:02nevidljive,
17:03ona je od nekod izagorja
17:06gdje je sramota dom,
17:08reksio,
17:08kaj buš ti v dom?
17:11Da, jer ona zna šta je dom,
17:12ona je radila,
17:13da, pa na selu.
17:15I dobro ona rezonira.
17:16Prije je bilo valjda vrijeme
17:17kad su djeca brinula
17:18o roditeljima.
17:20Da.
17:21A sad je rješenje staviti,
17:24pa evo šta kaže tu bravka,
17:25staviš roditelje u dom,
17:27uzmeš štane.
17:29Da.
17:30Da, ima, svake će pričeš.
17:31E, ovdje ste mi spomenuli
17:33bolest gangrenu
17:34koju ste imali na nozi
17:35i ja sam vas pitao
17:36prije emisije,
17:37dakle,
17:37ne bez vašeg dopuštenja,
17:39da upozorimo na jednu stvar.
17:40Ja ću upozoriti i redatelja
17:42da obrati pažnju na to.
17:43Vi ste ovdje došli u papučku.
17:44Jesam.
17:46I na neki način
17:47se i sramite toga.
17:49I mnogi umirovljenici
17:50koji hodaju u papučama
17:52se srame toga.
17:53Međutim, ne radi se o tome
17:54da ste vi zapušteni,
17:56da vi ne želite
17:57obuti cipele
17:58ili nešto slično,
17:59nego se radi o čemu?
18:01Radi se o tome
18:01da je ovo nešto
18:02najugodnije što
18:03sam mogla
18:03na svojim nogama imati.
18:05Vjerujte mi,
18:06imam nove tenisice,
18:08imam,
18:09dobro,
18:09buca sad iste
18:10kolo vrijeme,
18:11imam cipele.
18:13Ne mogu.
18:14Ja izađem koda,
18:15ba, konačno,
18:16ne da mi se ne vježavati,
18:17jer taj prostor
18:18koji ja sad tamo prolazim,
18:20ovo je meni toliko ugodno.
18:21Evo sad pa niste,
18:22meni Zdenka,
18:23medicinska sestra,
18:24kaže,
18:24promijeni.
18:24sad ću još naručiti jedne.
18:27Pa treće,
18:29neke cipele
18:30da mi neko napravi
18:31mekane
18:31koje su nekad radili
18:32u HNK radni
18:34si za balet,
18:34ono,
18:35neke kože radi,
18:36e to da mi neko napravi,
18:38ovo drugo ne.
18:39Ne, nego je zanimljivo
18:40to da nije
18:41starijim ljudima
18:42koji imaju probleme.
18:43Nije to da ja nemam par,
18:43ne.
18:44Jasno mi je,
18:45nego vama nije lako naći
18:47udobne cipele.
18:49Ne, i vidi mahom,
18:49Boga mi nositi
18:50što papučice,
18:51što neke
18:52one zepe bivše,
18:53si znate kako izgleda.
18:55Pa da,
18:56i muški i žene.
18:57A,
18:59ovdje smo govorili
18:59o visini vaše mirovine,
19:01vi ste samostalna umjetnica.
19:04Da,
19:04ja sam sad,
19:05ovo,
19:05prostite,
19:06sjećam se dobro
19:07da je kod vas,
19:08ja mislim,
19:08prije godine nešto
19:09bila Silvija Šesto,
19:10jel da?
19:11Prekrasna emisija bila.
19:13Da.
19:13I sad,
19:13to je bila ona borba naša
19:15koja je krenula
19:16prije dvije godine,
19:17jer ja sam dočekala mirovinu,
19:19ali ja opet,
19:20ovaj,
19:20aco,
19:21da jedan sloj,
19:23ljudi,
19:24akademijskih slikara,
19:26pisaca,
19:27glumaca,
19:27dovede
19:28da mu je penzija
19:29na 0,8 koeficijen,
19:31pa to sramota države.
19:33Boga mi.
19:34I ja slušam
19:35Silvija Šesto,
19:36pa ona je zadužila
19:37ovaj narodi
19:38gdje su štavanje.
19:39Ona istina nema staža,
19:40rekla je dolje.
19:41Ali ona non stop radi.
19:43Ona ima manju od mene puno.
19:46Znam,
19:47recimo,
19:47ona je drugi slučaj.
19:49Seđida Jerlagić,
19:50koja je reživ,
19:50ako ste čuli za nju,
19:51radila na televiziji,
19:52albanka,
19:53došla tu,
19:53televizija,
19:54je s njoj imala
19:54neke krive ugovore,
19:56njena mirovina je
19:571700 kuna.
19:59I ona od sramote
20:00ne može izgovoriti
20:01činjencu,
20:01da obije 1700 kuna.
20:04To da se to ne rješava,
20:06nećemo o tome dugo,
20:08jer ja sam neki dan
20:08otvaran tako,
20:10portal Ministrice kulture
20:12Slovenije,
20:12Astev Rečko,
20:13vrlo žustre jedne žene,
20:15oni su napravili
20:16revoluciju na tom planu.
20:17Da prvi put
20:18u mitnicima plaća
20:19bolovanje,
20:20taj mjesec,
20:21koj jedan,
20:21nijem su plaćali jedan.
20:23Ja sam poslala
20:24jednoj slikarici,
20:25malo ja kažem,
20:26bavite se vi ovi.
20:27Sad više mene
20:27ne zanima,
20:29ali to se mora.
20:30to ozbiljno misli.
20:32Da.
20:33Pa čovječe,
20:33ovaj dečko koji je došao,
20:35meni imate misiju,
20:36ja pitam,
20:37kamera,
20:37veli da,
20:38tri puta sam išao na prijemnici.
20:40Treba zaista vidjeti
20:42šta su završili,
20:44kako su,
20:45pa ne može.
20:47I dalje,
20:48i dalje,
20:48što će i kako će.
20:49E tako.
20:50Rekao sam da ću se vratiti
20:51na ono što je bilo
20:52rečeno na kraju priloga
20:53i to je,
20:56spomenuli ste da ste online,
20:58da ste na društvenim mrežama,
21:00da vas to jako uveseljava.
21:02Objasnite kako,
21:03što,
21:04kakav svijet vam je to otvorilo.
21:07Ha, to,
21:08ogromno.
21:09Mislim, ja sam prvo,
21:11isto sad to zanimljivo,
21:13ne zanimljivo,
21:13baš nevrje.
21:14Kako nisam imala posla,
21:16ja sam odlučila moja sjest u knjižnicu.
21:18I to u dvije.
21:19Što u radniču,
21:20što u Ađinu,
21:20što odem na Starčeviću.
21:22Ja sam sebi,
21:23nisam imala posla.
21:24I onda da više ne hodam okolo.
21:27Da ne vodim besmislene razgovore.
21:30Nisam u poslu.
21:31Prije sam znala,
21:32gledaš predstavu,
21:33pa drviš od,
21:34neću.
21:35I udubila se u povijest.
21:38Recimo,
21:39najviše kazališta.
21:40Ali,
21:40nisam imala povijestu
21:41kazališta na Akademiji,
21:43ali to je na jednom ušlo,
21:44na drugo izašlo.
21:46Kroz časopise.
21:47Ja sam listala,
21:48vjerujte,
21:49ljutarnji od početka stoljeća.
21:51Druge novine.
21:52endehazijske novine.
21:54Nakon ratne novine.
21:55i tražeći kritike,
21:57predstavajte,
21:58o kontekstualno.
22:00Otvorili se svijetom pred mnou.
22:03To je, recimo,
22:04i onda je tamo bio internet.
22:05i ja sad krenem djeca,
22:07tamo uče,
22:08studenti,
22:09za Boga,
22:10i ja na internetu platim,
22:12i ta djeca su bili moji edukatori.
22:14i pisanje i sve,
22:17a internet,
22:18e to je već ludin u mojoj glasbi.
22:20To je već toliko otvorilo,
22:22da ja mogu informativno,
22:24ja to znam,
22:24kaže,
22:24ne možu glumiti na internet,
22:25pa ne možeš.
22:26Ne možu, da.
22:27Ali ja mogu otvoriti,
22:28ja sam juče listala,
22:29evo,
22:30meni oni šalju program,
22:31Vaktangov iz Moskve.
22:33Ma da.
22:33Vjerovali li ne?
22:34Ja sad imam program Juna,
22:37ja znam da je bila premjera
22:38i dijota kod njih.
22:41Rata i mira,
22:42otvoriš podijelu,
22:43otvoriš,
22:43ma ne,
22:44redatelja,
22:45tri asistenta,
22:46kostimografa,
22:47tri asistenta.
22:50Informativno.
22:50Imala sam fazu
22:51Berliner ansambla.
22:53Imala sam fazu,
22:55dobro,
22:56manje teatra po Mađarskoj,
22:57jer su oni meni zanimljivi.
22:59Po nekoj drugoj strani.
23:00Drugoj strani, jeste.
23:01A da ne govorim ovo,
23:02da pratim Beograd,
23:03da pratim Ljubljanu,
23:04stvar je oštentane,
23:04ne naogate.
23:05Da.
23:06A kakvi ste s društvenim mrežama?
23:07Sve.
23:08Ne, ne,
23:08sad sam zadnji Twitter,
23:10mila sam na njemu,
23:11ali nešto,
23:12jedran kako se stalno javlja,
23:14pa njoj,
23:14sad da.
23:16I sad mi je znate šta,
23:18maske,
23:19vi ako imate Twitter,
23:20on vam da odmah
23:21umjetnu inteligenciju,
23:22svoju.
23:23Aha.
23:23Da, da.
23:24Dobro.
23:24A Facebooku,
23:25Facebooku sam najjačan.
23:27Da, da, da.
23:28Instagram,
23:30dopisujem se,
23:31ali ne volim ja previše slika.
23:33TikTok isto,
23:34to je,
23:34da ako frknem,
23:35ne.
23:37Facebooku,
23:38na Facebooku,
23:39samo se iskašljite,
23:40na Facebooku,
23:40uglavnom,
23:41jeste,
23:43samo se iskašljite.
23:45Oprostite.
23:46Nema,
23:46nema problema,
23:47u stvari,
23:48vi i ja smo se
23:49i upoznali
23:50online,
23:51u stvari.
23:52Bog mi da,
23:52ali ja vas gledajte,
23:54sad,
23:54da pustite minuto ovama,
23:55ja vas gledam od kada,
23:56od kada.
23:57I toliko mi je draži
23:58ovaj vaš blog.
23:59Aha,
24:00dobro,
24:00hvala.
24:01Kad nisu političani,
24:02kad nisu preznačajne ličnosti,
24:05nego ste stvarno uzeli ljudi,
24:06nije to margine.
24:07To je,
24:08ako je neko invalid,
24:09ako je ovaj,
24:10molnar s tim djetetom,
24:12ako je vedran,
24:13ako je,
24:13a profesor je petica ovaj.
24:15A, i on je.
24:15A, i on je.
24:16Da, da, da, da.
24:17Pozdravit ćemo ga.
24:18I ovo je od mnogih,
24:19znate.
24:19I ovim putem.
24:21S kim se družite u domu?
24:23Ovdje ste mi nešto spomenuli,
24:24da vam se,
24:25da vam ide na živice vođenje
24:26nekih sad besplodnih razgovora
24:28i tako dalje.
24:29Sjećam se,
24:30jer sam na neki način,
24:31ja bih to nazvao,
24:32pomalo drugovao
24:33sa pokojenom Milkom Babović,
24:35koja mi je rekla,
24:35ja ne želim ići u dom tamo,
24:36da, da,
24:37meni ne zanimaju priče,
24:38veli,
24:39o receptima za kolače
24:40i o unucima.
24:41Veli, ja želim živjeti
24:42i aktivan život i u domu.
24:44Na kraju je ipak otišla u dom,
24:45ali je bila vrlo kratko.
24:47A, gdje je bila ona?
24:48A, ne znam točno,
24:49nije više bila dobra.
24:50Jer bila je sestranjina,
24:51ali dobro.
24:52Gledaj,
24:52ja se,
24:53prvo u početku,
24:54isto kad je bio taj kovi,
24:55bio si prisiljen,
24:56zapravo.
24:58I malo sam selektirala,
25:00jer te zamore.
25:01Znamore te ta energija
25:02prevelikog sjećanja.
25:04A sad imam,
25:06evo, imam Dubravku,
25:07imam par gospodja,
25:09pa sa svima sam uljodno to,
25:11nema govora,
25:11onda se baš upuštam
25:12u razgovore, ne.
25:13Onda sreća,
25:14opet mogućnosti izlaska.
25:16Da ti odeš,
25:18niko te ne obavezuje.
25:21Dubravka,
25:21pa onda bila jedna
25:22gospodja omorila divna,
25:23zombeli,
25:24radila pobogu leksikogra,
25:25svom zavodu,
25:26prevodila,
25:27bistra žena.
25:29I tako.
25:30To vas želim pitati.
25:32Kako se vi kao žena
25:33koja živi u domu
25:34umirite s činjenicom
25:35da ljudi oko vas
25:36puno češće umiru
25:37nego što bi to bilo,
25:38ne znam,
25:39u laginjene gdje ste živjeli?
25:40Ej, u bilo gdje,
25:41ne laginjene.
25:43A gledaj,
25:43sad evo vidiš dugo,
25:45baš nema osmrtnice.
25:46U početku je šopje,
25:47znaš.
25:48To, da.
25:48Jednom na onoj ploči
25:49gdje je priredba,
25:50osmrtnica.
25:52da nekog si znao,
25:54nekog nisi nikad vidio.
25:55Da, da, da.
25:56Tako da, da.
25:57Pa dirne te žaboga.
25:59Da.
26:00Ali je mjesto gdje je to
26:01tako normalno.
26:04Za one koji ne znaju,
26:05a vi ste gledali taj film,
26:07gledao sam ga ja,
26:08divan je,
26:09a može ga se vidjeti,
26:11redetelj Ante Babaja
26:12je baš o tom domu.
26:13A bravo.
26:14Snim je film.
26:14To ste me to opitali,
26:15jer je to meni jako drago
26:16da ste mi to opitali
26:17i dvostruko.
26:18što taj film je izašao
26:20od 2007.
26:21Ja sam ga, vjerujte,
26:22gledala u kino,
26:24studenski centar,
26:25sad filmski svijet je bio.
26:27Tad i studenti
26:28i redatelji Bogovic.
26:30Dobio Babaja nagradu.
26:32Nakon toga
26:33film jednom išao na televiziji,
26:35gotovo.
26:36To je to.
26:36Da.
26:37I sad ja.
26:38Ovaj,
26:38zovem Žmengača,
26:39ja rekao,
26:40ja hoću doći do linka
26:41tog filmu.
26:42I on zove,
26:43to je,
26:43taj se zove,
26:44dečko Tomislav Jagetić,
26:46koji živi u Berlinu.
26:47Koji ima kao neka autorska prava
26:49na taj film.
26:49On je pomagao Babaja.
26:51I posluo mi link
26:52i pokazala sam ga ja.
26:53I stek sam ja sad
26:54i gledala sam na to tada.
26:56Da, ali kad si sad uvora.
26:57Znači, ono kad ima,
26:57da,
26:58ono, pa divno,
26:59pa depresivno,
27:00jer ti kaže.
27:01Dobro, Babaja je takav je bio njega.
27:03Apsolutno.
27:04Pa ne,
27:05i onda meni sad idemo.
27:07Zakaj je to on sebe?
27:09On je takav bio.
27:10Tako je.
27:11Njegovi filmovi,
27:12dokumentarci su
27:13morbidni.
27:15A onda je on uvacio
27:16taj film,
27:17on je ima tu i breze,
27:19ima tu mirisa,
27:21ima tu izgubljenog zavičaja,
27:23ima tu kamenitih vrata,
27:24koja je,
27:25Aleksandar,
27:26on je napravio kamenita vrata
27:28i to je bila premijera
27:30i išlo je možda dva dana
27:32u kinu jedna.
27:33On kaže,
27:34zaklali su mi film.
27:36Znaš to ja,
27:37meni je muka.
27:37to je jedan pre-fin film.
27:40Ja sam ga gledala,
27:41ne znam jeste li.
27:42Tu je treći program HRTA,
27:43može uskočiti.
27:45Pa moro bi.
27:45Da prikazuje takve filmove,
27:47ne znam je li je ili nije,
27:49ali jako dobro.
27:49I onda Babaja,
27:50i onda zašto,
27:51veliki redatelj.
27:54Pa oprostično,
27:55ma sladak je,
27:56kad ga pita ovaj,
27:57ne znam koja spremacica,
27:58gospod Babaja,
27:59zakaj vi to delate?
28:00A on kaže,
28:01a Bože,
28:02dokon,
28:03pop i jer će krsti.
28:04Da, da, da.
28:04Kao sladak.
28:05Da, da, da.
28:05I onda on s nima sve,
28:07izlazi iz doma,
28:08put do Draškovićeve,
28:10tramvaj,
28:11atmosfera na trgu,
28:13eh,
28:13na kavu je Berković,
28:15Radika Tannhofer,
28:17on se sretne sa sobom.
28:20Jasne,
28:20jasne,
28:21divan je film.
28:22Pogledat ćemo sada,
28:24prilog Maja Sever.
28:25Može.
28:25Mi razgovaramo o životu u domu,
28:27međutim,
28:28ne žive svi umirovljenici u domu,
28:31neki žive i u svojim stanovima,
28:34neki kod djece,
28:34kako god već.
28:35Maja Sever je napravila prilog od pet minuta,
28:38dvije umirovljenice je našla,
28:40pa ćemo nakon pet minuta se vratiti
28:42i malo porazgovarati o tome što smo vidjeli.
28:45Da, da.
28:45Moj tata mi je ovako rekao,
28:58u biti,
28:59to je i bila i praksa,
29:01da iz njegove kuće
29:02nikad niko nije izašao,
29:04da nije nešto pojeo,
29:05znači da nije izaće,
29:07kada nisu iz kuće.
29:08I ja sam vam to tako,
29:10ovaj,
29:11primila to tatino
29:12i ja se toga pridržavu.
29:16A da vam priznam,
29:17istino ima i jako dobri prijatelja,
29:20koji mi hoće malo donijeti,
29:23naprimjer nešto suhomesnato.
29:26Imam dosta, dosta,
29:27dosta dobri prijatelja.
29:30Dobila sam pet jabuka,
29:33tri sam dala prijateljici
29:36i dvije sam ostavila sebi.
29:38Ali zato i ona,
29:40kad ona ima nešto,
29:42i ona meni,
29:43ovaj,
29:43podijeli sa mnom.
29:44Mi imamo 1.230.000 umirovljenika.
29:55Prostična mirovina je 615 eura,
29:58a 75% umirovljenika
30:01živi ispod linije siromaštva.
30:05I ja imam mirovinu 389 eura,
30:08što je duplo niža od prosične mirovine.
30:12Mogu reći da nije ni 400 eura.
30:17Teško je to pitanje
30:19i teško je to i reći.
30:22Ali ja idem po dućanima,
30:24po katalogu,
30:25po televiziji,
30:26kada je reklame.
30:28Šta je jehtenio?
30:29To je kupim, naravno.
30:30Ne možeš ti kako oni reklamiraju,
30:33kupi sada naše.
30:36Di, to je skupo.
30:38Mi s takvim malim jerovinama
30:40priuštimo ono što moramo
30:43i što možemo
30:44zbog naše male mirovine.
30:47Pa gledajte,
30:49snalazim se.
30:50Radim svašta i snalazim se.
30:54Iskreno,
30:55umirovljenici sa takvim mirovinama kao ja
30:57moraju biti kemičari.
31:00I ja im se divim.
31:01sad ćemo dobiti ovu navodnu uskrsnicu.
31:15Kažu 3 posto.
31:16Šta je 3 posto?
31:17I sad vi meni recite šta je 3 posto
31:19koje ja nemam,
31:20ni 400 eura,
31:21penzije, koliko 3 posto sam ja dobila.
31:24To je tako jedna velika mizerija.
31:28Ali ne možemo, ne možemo.
31:30Takav je zakon,
31:31takav nam je vlada.
31:33Pa šta sada radimo?
31:34Živimo dalje kako možemo.
31:39Bez računice ništa.
31:40Na ovu, na ovu plaću
31:42nema, nećemo ići sada.
31:46Digla sam penziju,
31:47ajmo sada potrošiti sve.
31:50Ne, to kod mene nema.
31:52Prvo plati režije,
31:54znači plaćam televizor,
31:55plaćam struju,
31:57plaćam vodu,
31:58smeće,
31:59grijanje,
32:00to platim
32:01i onda šta mi ozdaneo,
32:03to je to se raspolaša.
32:06Ali količinske ne uzimam puno.
32:09Ja ako ću otići na plat,
32:11ja ću kupiti dve banane,
32:12jel tako?
32:13To je jedna mala mizerija.
32:16Ali ću kupiti dve banane,
32:17kupit ću nešto malo naranđe,
32:19nešto ću kupiti,
32:20već ono,
32:21kad mogu,
32:25jako mogu priuštiti malo prvu jagodicu,
32:28ali ne često,
32:29samo jedan put.
32:31I tako.
32:32Kupi se nešto malo i na placu,
32:35koliko se može.
32:36Opet kažem,
32:37koliko se može.
32:38po podružnicama,
32:47ima razno razne radionice,
32:49druženje uz glazbu,
32:50nordijsko hodanje,
32:52visečak u glana,
32:53šah,
32:55zatim kartanje,
32:57zbor.
32:58Ovi si određenoj podružnici,
33:01što njezini članovi preferiraju.
33:04I onda mi kad se skupimo,
33:09mi se družimo,
33:10ima razno razne teme.
33:12Nisu to teme samo o cijenama,
33:14ni o životu,
33:16to su i vesele teme,
33:18znači to nas drži.
33:20To nas drži,
33:22pričamo, šalimo se,
33:25neki vic,
33:26damo si,
33:27i tako,
33:29baš nama,
33:30to nas drži u životu.
33:32Kratko, jasno,
33:33to nas drži u životu.
33:34Da, velika većina umirovljenika u Hrvatskoj,
33:54kada bi im život ovisio samo o mirovinama,
33:56sigurno ne bi bili najsretniji ljudi na svijetu,
33:58ali evo, kao što kaže gospođa u prilogu,
34:00razgovaramo i o veselim stvarima,
34:04ne samo o toj nekoj materialnoj neimaštini.
34:07Što vas veseli?
34:09Pa evo, rekla sam,
34:10ispunim životu,
34:11ali samo da ovo nešto kažem,
34:12imam potrebu to.
34:14Dala sam na zadnji intervju,
34:15isto navela penziju,
34:16i onda one reakcije,
34:17sad kažu, ja to ne čitam,
34:18ali pročitam što misli.
34:20Pa moja mama ima 350,
34:22ja kažem da se ja pitan gospođu,
34:23ja bi joj dala hiljadu.
34:25Misliš, što se mene tiče,
34:26da bog da svi imali.
34:28Razumiješ?
34:28Tako da, imam mizerni mirovina.
34:32A veseli me, evo, kažem vam,
34:33ja nikad, sad, ajde.
34:37Evo, recimo, probudite se.
34:38Probudim se.
34:39I sad moram vam nešto reći,
34:41ja sam se ipak bavila glumu,
34:42bavila to, potom je sam.
34:44Prestala sam već davno u kazalištu,
34:46i čak sam u sebi tu volju gasnula negdje.
34:48Prekinula svoje voljne,
34:50da se ne mučim, da, da.
34:51Ja, zašto?
34:52Pa, gledaj,
34:53ja prije više force nema fizičke.
34:56Ja sad, baš sam juče o tome pripremam se
34:58i mislim drugo.
35:00Meni su knjige, kako znam za sve, Aleksandre,
35:03neka utjeha i neki moj virtualni život.
35:07To ovo potpisujem.
35:10Čitanje, tu sam se,
35:11to je anegdota,
35:13Ivica Buljan,
35:13mene srediče, kaže,
35:14iz kojeg smo romana,
35:16danas ja kažem,
35:16iz vlasti tog.
35:17Da, rosti iz vlasti.
35:20Previše.
35:21I onda, i u domu sad to,
35:23i kažem vam,
35:23bio je taj boravak u stacionaru,
35:25neću sad to,
35:26ne moralo je biti tako.
35:28Ha, Bože,
35:28Jadranka je gledala
35:29i kukajući je gnezdoviko,
35:30čega, pa to malo se...
35:32Dobro.
35:33Tako, odmakneš,
35:34gledaš drugčije.
35:36Ovaj,
35:37a vrh mi je zadnji film
35:38o staračkom domu,
35:39to je Dubravka gledala,
35:40to ja ne znam,
35:41jeste gledali Agenta Krticu,
35:44Dobro.
35:45Ovo, kad svjesno uđe čovjek,
35:46tri mjeseca boravi
35:47i observira dom.
35:49Ali toliko pitomo
35:50i blago i divno.
35:52Dajte mi resiti samo
35:52odakle me ovo gledate?
35:54Odakle ovo,
35:55ovo ti je,
35:55kukovar se vraća kući
35:57Branko Šmit.
35:58A?
35:58Manda,
35:59nije veliko,
36:00ali ja volim.
36:00Dobro, evo sad
36:01na brzinu smo ušli u vaš...
36:04A zna,
36:04evo, ja to ništa nemam,
36:06pa ona na sreću
36:06Branka našla.
36:07Jel da?
36:08Pa da.
36:08E, rekla mi je,
36:09daj stavi ove fotke,
36:11tako da ću sad moliti
36:12režiju da pusti.
36:14Mislim da imamo jednu fotografiju
36:16iz one serije.
36:17Marija, crno-bijela fotografija je isto.
36:19Ovo je Vukovar se vraća kući.
36:21Ovo je Vukovar se vraća kući.
36:23Ušli smo, kažem,
36:24na mala vrata
36:25u vaš filmski opus.
36:28Puno malih uloga.
36:29Malih.
36:30Puno malih uloga,
36:32jer je, ovaj,
36:34dva filma imam u Sarajevu.
36:36Imam pokošnu deltu,
36:37imam velikih skretniča
36:39ruskog kolosvijeka.
36:40Prva drama u Sarajevu je bila
36:42Stijena, Derviš, Sušić,
36:45radio, to nikad nisam ni gledala.
36:48Fogl, sarajevski redatelj.
36:50Kasnije je bila drama,
36:51srednja uloga, ovaj,
36:53Kupusović, to je žena od Edijera
36:55bi bila ta uloga.
36:56Ja se zaista ne sjećam više.
36:58Da, da, pa dobro.
36:59Ovo je ovo mačak pod šljemom brkata.
37:02Aha, dobro, tu su vam brkove stavili.
37:03Brkove, puno malih,
37:05i ja nisam,
37:06ali ja kažem, imala sam priliku
37:08upoznat velike redatelje.
37:10Oprosti,
37:11kod Zafranujića,
37:12kod Bulajića,
37:14pa eto, kod Delića,
37:16kod...
37:18Prva drama je kod pokojnog Ivice Matića,
37:21žena s krajolikom,
37:22koja je nagrađena stotina,
37:23pa dobila zlatnu arenu post humno,
37:27to smo ja i Boža frajka.
37:29Apropo i Boža frajke u domu.
37:31Možda će se na ljuti da ovo kažem, ali...
37:33Evo, neki dan je bio divan film,
37:36koji baš nije puno prikazivan.
37:37Ona i Buzančiće.
37:38Tako je, tako je.
37:39Dvoje ljubavnika.
37:41Jako.
37:41Divan.
37:41Da, da, da.
37:42Opet vraćamo se na treći program.
37:46Ajmo malo na vašu biografiju.
37:48Rođeni ste u Mostaru.
37:49Šta pamtite iz tog Mostara?
37:50Gle, najmanje pamtite iz Mostara,
37:52i rodbina, i familija,
37:54i okolica Mostara, Buna, znate šta je to.
37:57Međutim, moj tata je bio učitelj.
37:59I on je po dekretu, kako je to tada bilo,
38:01radio u Bosni.
38:02Pa sam vam ja zapravo svoje djeti
38:04se obitavala, ali zaista.
38:06Prvo selo, to je toliko visoka planina.
38:08Lijevo od pala, dakle, ne pale vamo.
38:11Ali isto prema istočnoj Bosni.
38:13Da.
38:14To je iznad Romanije, gore.
38:16Vi ne znate Sarajeva.
38:18Onda je drugo selo bilo,
38:20to je uskotračna pruga prema Semizovcu.
38:24Tamo je već rude bilo i kopalo se.
38:27Tamo je rođen Jakša Kuša, navodno.
38:29Tamo je već bila ambulanta, škola, dućan.
38:33I onda treće selo s koga sam ja
38:36formativno krenula, ja to sve mi sam išlo,
38:39koda sam na Gračanima.
38:40Iznad starog Sarajeva, gore,
38:433-4 kilometra,
38:45tu sam ja silazila u svoju prvu
38:47klasičnu gimnaziju na koju sam ponosna
38:49i vraćala sam na večer.
38:52I fali mi ta vizura grada od osgovi,
38:54sad vjerujte.
38:55Da, ja kad odem na večer,
38:58svjetla grada dole.
38:59Uvijek je kako čovjek nešto iz djetnjstva.
39:01Jako, ali jako.
39:02Tu sliku o grada.
39:03Da, uvijek je bilo silazak dole i vraćanje.
39:07I onda sam, kažem, završila stvarno tu
39:09dobru školu i bila sam dobar džak.
39:12Sad, to je stupidno sebe što li Julijana Matanović
39:15i ja je bilo.
39:15Gdje sam?
39:16Ovaj, to generacija moja može potvrditi.
39:19I onda ta gluma,
39:21gledaj, ja, ne bi ja išla ponovno.
39:23Ja sam išla na primija.
39:25Čeli ste i, koliko znam, biti novinarka?
39:26Pa, upisala bila ja politologiju.
39:28E, za svaki slučaj, da.
39:31I da sam trešnula na glumi, ne bi ja išla ponovno.
39:33To je...
39:33Ali?
39:34Ali prođem, eto, i studiju, nećemo to ponavljati,
39:37gole, najljepše na svijetu mi je bilo,
39:39na mojoj tadašnjoj akademiji.
39:41U Zagrebu.
39:42U Zagrebu.
39:42I sad, evo, je li sinoć bilo?
39:45Ili sam našla YouTube, onog bunta ispred akademije.
39:49To što te i vi svijede ubrate.
39:51Znate šta je?
39:52Ta sramota.
39:54Bez obzira s koje strane ona.
39:56Pa to je užasno.
39:56A je ovo za te profesore koji su...
39:58Pa to je nezamislivo, vjerujte, ništa ja sve...
40:01Ma ne za.
40:03Strašno.
40:04Pristite mi, Jadrenka, zašto su vas samo male uloge dohotale?
40:09Pa tako, gledaj, male uloge...
40:11Manje.
40:11Manje, naravno.
40:13Jer, veda, ja jesam...
40:14Uvijte, ja se ja pred sobom ne libim.
40:17Ja jesam jedan tip.
40:18Nikad nisam bila seksi žena, bože.
40:19Seksi žena, zna se šta joj daješ.
40:22Negdje sam, ni tamo, ni vamo.
40:23I za neke manje uloge...
40:25Pa Lordan je, meni je divan, Lordan.
40:27On meni...
40:28Ja sam antitip njegove žemi.
40:30Dobro?
40:30Pa da.
40:31A on mi se dobro tako sporozumijem.
40:34I onda mi da čas.
40:36Znači, ona ulazi, šta, tako si jebate.
40:39Onda sam dola...
40:40Pa, ljetovanje naš...
40:42Biti s nama, hoću.
40:44Neki je iz naroda, žena, šta ne bila.
40:46I vjerujte, sad ja ne rušim to.
40:50Mene masu puta snimanje mi je više značilo
40:52gdje se to snima.
40:54U divoti Božjoj.
40:56Recimo, niste gledali ovu gospu
40:58u selu Grabavica.
40:59To je sarajevska drama.
41:00Ja, nisam.
41:01Podijela Mustafa Nadarević, Milena Dravić,
41:04Voja Brajević i ja.
41:05I to, recimo, to snimanje.
41:08Čovječe, ideš autom izutra od hotelava
41:11prema imockom.
41:12A trešnje procvjetale.
41:14A ljepota od sela.
41:15A sjediš van i piješ kao...
41:17Da.
41:18Ti vat.
41:19U stvari, ponekad vrlo lijep posao.
41:22Ponekad vrlo lijep.
41:24Zašto osuđujete li sebe?
41:27Zašto taj vrlo lijep posao nije bio
41:30na kraju i valoriziran
41:31kroz neki stalni angažman?
41:33E, to sam ja kriva.
41:34Sad da budem malo...
41:35Vrlo iskren.
41:37Ja sam...
41:38Zaista.
41:39Kad sam završila moja klasa
41:40išla cijela skoro u split.
41:44Redatelj četiri glumce.
41:45A ja hoću u Zagrebu.
41:49Morala sam.
41:49Meni je profesor moj Georgi Paro
41:51vrhunski redatelj.
41:52Čovječe i predavo nam je.
41:54I dao mi u komediji.
41:55Jednu predstavu pa drugu predstavu.
41:56Nisu velike uloge.
41:57Ali ja sam igrala ovu muholovku.
42:00Ja sad vraćam.
42:01Koliko je mlad čovjek blesan.
42:02Blesava sam bila.
42:03Eto.
42:05Sa mnui Smiljka Benset i Martin Sagner.
42:07Oni su tad snimili Gruntovčane.
42:09Ponišli bili zvijezde čovječke.
42:12Skromni, divni ljudi na sceni.
42:14Oto Levaj.
42:16Grimbaud pokojnji Ivona Grimbaud.
42:19Fadil Hadžić pisao.
42:20Nedeljko Dragić vrhunski plakat.
42:23I scenografiju.
42:25Baš ekipa ono.
42:26Alfika, Bilio, Glazbu.
42:28To sam kod njega i našla.
42:30Tu predstavu i radila prije toga.
42:32E sad ja.
42:32Sad ja.
42:33Ma ne smijem nizgovorišti.
42:34Ja mislim šta ću ja u operetnoj komedi.
42:36Mene zanima ITD.
42:38ITD igrao dobre komade.
42:40Ali tamo nikad sigurnosti.
42:43Napraviš predstavu, ide, gotovo.
42:46Da.
42:46E to odrljaš dok možeš.
42:48A onda shvatis.
42:49A zvali su vas u komediju?
42:51Pa mogla sam.
42:51Ne, ne, pa ostaneš vrate.
42:53Da.
42:53Ni pitala?
42:54Mislim.
42:55Komedija, kerenpuh, trešnja.
42:59Bilo.
43:00Moja nadabru si odmah zgrabila komediju.
43:04E Dita Lipovšek, putke.
43:07Tu je bilo, jer možda opet neću, opet to je dosadno pričat.
43:11Nisam se udo, nisam imao djece.
43:13Nije dosadno.
43:13To je vama dosadno zato jer ste to već rekli.
43:15Rekli, ali ne, kad nema, ja kažem, to su meni govorili, da si imala djete.
43:19Djete je odgova obaveza koju ne može sutra zaboraviti.
43:22To te određuje.
43:23Ti može sam reći, taj nas ću ovako zgoditi, ali kad imaš veću obavezu, ne može.
43:29I to je djelovalo.
43:31Ali s druge strane, sad je to da sebe branim, to je žute minute, ne imanje rada.
43:37Nisam zaista bančila.
43:40Išla sam i u kino.
43:41Čitala sam i knjige.
43:42Pratila i izražila.
43:43Da.
43:44Trudila sam se da taj duhovni dio, zaista to mislim, slobodno mogu reći.
43:50I gledala puno predstave.
43:52Prije sad već manje.
43:53Radi je, mislim, filmove, bože sve.
43:56Pa ja sam pisala filmu, još iću gimna, pa sve.
43:59Pa dobro, sad ste i teže fizički pokretnjeni.
44:03Puno teže, puno, meni je teško do trga, vjerujte, otići.
44:07Nerazumljivo.
44:08Ali, je li bilo prilike za udaju u životu?
44:12Bilo je, ali nećemo ni o tome.
44:13Eto.
44:14Dobro.
44:16Ja ne krećem iz nekakve šovinističke pozicije da se bilo pobora udat ili oženit.
44:22Svako može razmišljati na način na koji želi.
44:26Pišete li nešto?
44:27Pa gledaj meni to sve je tako po tom Facebooku.
44:30Pisala sam ja i mnemnike i svoje neke crtice.
44:34Ali opet, gledajte, ja spadam u one ljude koji previše cijene dobru literaturu.
44:39Da li se ja upuštala tek tako.
44:41Svarno?
44:41Da.
44:42Da.
44:44To je...
44:45Ne.
44:48Teško.
44:49Ja znam da vidim, recimo stvari.
44:51Ali da Boga mi obličim, znaš.
44:53Ali ljudi, neka.
44:55Svak boje da piše nego da ubija.
44:58Kogod voli.
44:59Dobro.
44:59I pjesme, i prozu, hvala ti, Bože.
45:02Ovdje ste mi govorili nešto o prednostima života u današnjem vremenu.
45:06A to je prvenstveno to da vam se kažete i sami kroz društvene mreže i preko interneta otvara neki svijet koji vam nije bio prije dostupan.
45:14Nije.
45:14Želim vas pitati kako vam izgleda ovo današnje vrijeme.
45:17Tehnika, ljudi.
45:19Ma, meni izgleda jasno.
45:21Ja kažem, ja da ponovo se rodim, ja mislim da bi ja upisal ovo da se bavim informatikom.
45:27Da, da, da.
45:27Jo.
45:28Mene to jako provocira.
45:29I mene, kad mi je neko sad pitao šta je na vas najveće dostignuće 21.
45:35Ja znam da je napredak u vojci, jebote u raketama, koje čemu.
45:39Da je u medicini, pa je li tako.
45:43Za mene, evo vi možete, kako smo se mi, a su navikli svi da je taj internet i mogućnost, pa čovječe da pritisneš, da te neko percipira tog časa.
45:51To je bilo ogromna izum.
45:56Ogroman, smiješno neko može biti.
45:57Ja znam da je to informativno.
46:00Da se slikaš da te tog časa vidi.
46:02Kako brzo otupimo na to.
46:04Normalno.
46:05Nije.
46:05Nije normalno.
46:06Ja se sjećam trenutka kada sam, u stvari, kada mi se to otvorilo, znam da sam bio tu.
46:11Vi kažete da imate dobru menzu u svojem domu.
46:15Jel tako, dobra je hrana?
46:17E, mi ovdje na HRT-u smo isto imali menzu i sjećam se davno, to je bilo prije 20 i više godina.
46:21Netko je imao mobiteli, to su bili oni mali mobiteli.
46:24I u toj menzi je razgovarao s nekime iz Kine.
46:28Da, da, da.
46:29Meni je to...
46:31Saj is fiction.
46:32Da, da.
46:33I to danima sam razmišljal kako, šta.
46:36Kako.
46:36Ma masu toga gledaj na internetu.
46:38To je ljudima normalno, ovi koji to izumiju.
46:41Da ti prevede.
46:43Koji hoćeš je...
46:44I ovaj kaže, joj, to je krivi prevoz.
46:47Ma nemojme zaipaš.
46:48Mislim, prevede ti tog časa informativno čovječe.
46:52A dobro, s druge strane, imao sam tu i goste.
46:56Jedan od njih je bio lucidni Igor Mandić, koji je govorio da...
46:59On je tada imao, ja mislim, 77 godina.
47:01I govorio je da živi u sudačkoj nadoknadi i da ne može se više ni priviknuti na ovaj život,
47:06ni ne želi se priviknuti na ovo sve što nosi i tehnologije, tako dalje, kucao i dalje na mašini.
47:14I kaže, starima staro, mladima mladu.
47:17Ne slažem se ja.
47:18Ne slažem se i meni, ja moram reći kad imam stari...
47:23E da pitam, imaš li voca...
47:25Ja nemam veze s tim ništa.
47:26Pa to strašno čovječ.
47:28Da.
47:29Toliko, ne mislim da moraš sve znati išći na Facebook.
47:31Ali elementarno, baš...
47:34Ne, to loguće.
47:36Čak imaju, evo, ljudi koji su i završili faksi.
47:39Ne, ne, ne, ne, ja to, šta će mi to?
47:41Da, da, pa dobro, ne moraš ti biti na društvenim režima i tako dalje.
47:46Ne, ne, ne, ni za šta.
47:48Da, ako ništa drugo možemo ljudima, postoji to, naravno, postoji u Zagrebu, postoji u velikim gradovima, edukacija i za umirovljenike, za starije ljude da se...
47:58I čak je ovdje, evo sad ćemo to izgovoriti, samo ne znam koliko su ovdje, prije rata je, su rekli, sad, ali dobra, bili su baš kurcevi za internet.
48:06I tu je čovjek koji je radio, prvi, znate, oni prvi ljudi, kako se je to zvalo, brate?
48:10On je radio na internetima tijela, kao se ta firma.
48:15Da, računarska pismenost, pa elemente.
48:19A kad govorimo o starijima i mladima, što kažete za mlade ljude danas?
48:26Pa ja prvo uvijek mladost i preferiram, i želim da ih razumijem, i želim im sve najbolje, i ja mislim da su oni izloženi.
48:35Ovo, kad je neko veće bila ta emisija Z1, ja mislim, on se zovu Z generacija.
48:39Da.
48:40Nisu oni jadna djeca, ali tako je vrijeme, kad je njemu datajem, kad ova mala kaže, pa ja ne bi dva dana, ja bi umrla, da nemam obitelj.
48:50Nije im lako.
48:51Treba debeli supervisor s njima sa strane da ga vodi.
48:56Jer mladi, ja sebe kažem, ja rekla sam malo prije, pa to je luda glava bila, koju je trebalo reći, dosta.
49:02I meni je Fadil Hadžić, vjerujte mi je znao reći, o vama je neko morao misliti.
49:07Vi to ne znate.
49:09Stvarno.
49:09Kako nemam se boja.
49:10Evo sad, kada vas slušam, u stvari ne bi čovjek rekao da ne znate, mislite, ali...
49:13E, mi je starost pritisla.
49:15Ali to jedno, to mi...
49:17E, dakle, i ta djeca sad, kada ovaj mali jedan divno kaže, ja sam, dobro, zna sebe kaže, ja sam pametan, ja mogu selektirat te informacije koje mi dolaze.
49:26Ima neki koji ne mogu.
49:27Da.
49:28Pa kupi to smeće, pa da.
49:30Mhm.
49:30Mhm.
49:31Mhm.
49:32A, ovaj...
49:34Milko Šparmlek, znate, tko je bio, nedavno je umro.
49:38E, on je izjavio da mladi ljudi moraju biti ludi.
49:42Da.
49:42Da moraju biti nesvjesni opasnosti koja im slijedi da mijenjaju svijet, a da nema dojam da je to danas tako.
49:50Što vi mislite?
49:51E, moraju biti ludi.
49:53Da.
49:53Pa ludi su oni, ja ne mislim da nisu.
49:55Po mome da, da naprave.
49:57Misliš, Šparmlek je to, on je čovjek, recimo, sjajan čovjek, sjajan, do kraja.
50:03Ovaj, ne znam na šta je mislio.
50:07A mislio je, koliko sam ja shvatio, jer više smo razgovarali o tome, mislio da su prepasivni.
50:12Da su se nekako, velika većina, ne svi, da su se uljuljkali u tom konformizmu, mogućnosti da imaju sve na dlanu, taj internet.
50:20A, sad, to da, gledaj.
50:22Oni pa u drugim generacijama, ja sad, gledajte.
50:24Evo, sad se događa taj žestoki bunt u Srbiji.
50:27I ja sam to, ne branila, napisala, samo treba pojmit da se to događa na tlu Evrope.
50:36Evropa nije Srbija u Evropskoj uniji, ali je tlo Evrope.
50:39Oni pjevaju Gaudanu Sigitur.
50:42Oni nisu razbojnici.
50:44Kome da se obrate?
50:46Sorboni.
50:48Mislim, ko je ta, sad ozbiljno to razgovaraju, možemo me uhapsiti također.
50:51To je jedna masa mladih ljudi koja se digla, na noga, nažalost, ta energia ide do užasa.
51:01Ali to je tužno gledat.
51:02Ovdje, kod nas u Zagrebu, ja sam bila, tad je bila 71.
51:07Ovi stariji su bili 68.
51:09Moraju studenti pokazati neki stav.
51:11To se slaže.
51:12Ako idemo na to.
51:13Da.
51:14Moraju.
51:16Nemoj se uljuljka tako, ti je tata kupio.
51:18Sad ne idemo do prijemnog.
51:20Kupio ti je radno mjesto, kupio.
51:21Ne može.
51:23Osviještena, inteligentna masa.
51:25Po mome, mora reagirati.
51:29Vrećam se opet na glomu.
51:30Ko se je od našeg glumaca ili glumica impresionirao?
51:34Kog ste voljeli?
51:35Ili kog volite danas?
51:36Gledaj, nikad ne mogu reći jedno ime, nikad.
51:39Dobro, komisim.
51:40Ali recimo, sad će, proletićem.
51:42Jako sam gledala.
51:43Moj ljubav je, pa ne znam, perokvrgi, pa ljubav.
51:47Ja sad je neko spomenuli su predstavu Mokingpot.
51:51Ona je Peter Weiss igrala, ja sam bila treća, četvrta godina.
51:54Ama boga, mi je sam išla gledala svaku matineju.
51:58To je fenomenalan.
51:59On i Zidarić, i Zdenjinka Heršak.
52:02Stilske, da ne govorim.
52:03Pa ja, mislim, znate ono kad nekoga odnio bi ga kući.
52:07Da, da, to glede, da.
52:09A volio sam radeta jako.
52:11Mislim, radeta koji igro brate u to vrijeme.
52:13On i Ivicu Vidovića.
52:16Ovoga.
52:17Pa, ama neku večer je išla drama, ja kažem, Bože šta je škola glume i Drah i Crnković i Smiljanić i, ali da.
52:25Da, pamtim predstavu, evo sad ću to reći, Koste Spajića, Julije Cezar.
52:33Oni su je napravili prijem ovog dolaska.
52:35To je ono, muška, šekstirijanska predstava.
52:39Nikakve improvizije.
52:40Oni su stajali na sceni, ali to je podjela i Hajdar Hožić, i Crnković, i Drah, i Lirčina Valjda.
52:48Fenomenalna.
52:49Neva Rošić je bila ta krajica.
52:51Koja je studenti, one je kurva šta su igrali okolo kamarilu.
52:55Ali, e, takvu predstavu je bolje da vidjeti.
52:59Da, ovdje ste spomenuli dosta glumaca.
53:03U nekim filmovima ste do nedavno glumili.
53:06Pa malo, uglavnom je zadnji moj pošao, ja ga volim koliko god Karakaš kaže.
53:10ono, Lipa.
53:11Lipa je zabavna emisija koju su ljudi vojeli koja su i mene radovala raditi.
53:16I svi koji su tamo sudjelovali, fina ekipa, da.
53:21Mislite li dalje, kao što ste kao djevojka, mislili da kazalište mijenja svijet?
53:26Ne, ne, to nije moja, nisam ja mislila.
53:29Tad je ta krilatica, morate znati.
53:33Moja klasa, recimo, nama je taj Georgi Paro, on je netom došao iz Amerike.
53:38koji je tamo, u Kaliforniji, koji je zahvatio val bio taj, i pija, i boga oca.
53:44I on je prošao tu godinu dana tamo i došao, i mi smo godinu dana radili.
53:50Pa to svi znaju, oni se nazvali zamorsci.
53:52Mi smo po cijeli dan vježbali i glumili.
53:54Mi smo glumili grčku tragediju tako da sad glumim tepih, sad glumim klitemestru.
53:59fleksibilno doboga.
54:01Da.
54:03I išlo se na tu rečenicu, kazalište mijenja svijet.
54:09I još nešto, sad ću sad izgovoriti.
54:11To sam, za vrijeme socijalizma.
54:16Rađene su predstavljuju i te deo koje su, ha, zabranjivane, čitane.
54:20Hoće lići, neće lići.
54:21Razumiju.
54:22Mrduša je bila u ladici, drage, koja će biti bestseller.
54:27Nečastivi na filozofskom fakultetu, još mislim da ga nije i te deizeo, to je ležalo po ladicama, čitalo se, dolazi ili ne.
54:35Neki mrožec koji je radio Međimurec.
54:39Šta ste nam željeli reći na samom kraju?
54:41Želi samom kraju da sad ja gledam u ovoj demokraciji, nijednu predstavu nisam vidjela da ona nešto ukazuje jer je demokracija.
54:50Koja je napravila, razumijte, nema kome naprave neke predstave pa iz rata, pa je krimić.
54:59Ali nešto da udara nad, nema više.
55:02Jadrenka, hvala.
55:03Pa hvala vama, sad smo to zbrčkali na kraju.
55:05Nismo ništa zbrčali.
55:07Sjetste ovo.
55:08Neću biti patetičan za kraj, ali zdravlja vam želim.
55:12Hvala.
55:12Kako vidim volje za izazovima ima.
55:17Pa za ovo.
55:18E, jel tako?
55:19Jeste?
55:19Ništa.
55:20Zdravlja vam želim još jednom.
55:23Hvala vama.
55:23Što ste došli ovdje, baš lijepo.
55:25Poštovani gledatelji, bilo je to sve za danas.
55:27Vidimo se za tjedan dana.
55:28Do tada, doviđenja.
55:29Tadej bor pa sam, god naples.
55:41To do včera vama.
55:4220 jedne.
55:43Včera.
55:44Löjomi pa.
55:46Včera.
55:47V despriva.
55:47Včera.
55:47Včera.
55:50Včera.
55:50Včera.
55:51Včera.
55:51Včera.
55:52Včera.
55:53Včera.
55:54Včera.
55:55Včera.
55:55Včera.
55:55Včera.
55:56Včera.
55:58Hvala što pratite kanal.